Misli i razmisli

Tu i tamo zastrepim od ljudskoga ludila.
Tu i tamo zastrepim od Zemljina ludila.
A smatram, doživljavam da su ta dva ludila u savezu, u uskoj svezi.

Ljudsko ludilo - mržnja i bijes, slast i invencija pričinjavanja zla, pohlepa - izaziva Zemljino ludilo po istim silnicama po kojima se prenosi energija misli na daljinu ili intervencija ljudske misli u materiju, kad ju pomiče, uništava ili mijenja. Ljudsko ljudilo izaziva Zemljino ludilo - potrese, vulkane, orkane, nove viruse, znane i neznane sudare energijskih tokova. Idu ta dva ludila rukom pod ruku, sve do konačne (nulte) točke, pa ako ih nešto u hodu ometa, to je upravo naš nestrah, i naša molitva.

Ali moj pravi strah je strah od vlastite pogreške. Strah da ne popustim i da ne propustim. Da ne odem ista ili čak manja nego što sam došla. I da po odlasku ne kažem: moglo se drukčije, samo da se dovoljno htjelo.